по̀њава

по̀њава

по̀њава (српски, lat. pònjava)[уреди]

Именица[уреди]

по̀њава, ж

Значења:

  1. Већи кудељни или ланени покривач за прекривање сена, жита, коња, кола и сл. [1]
  2. Кошар за грожђе. Суботица[1]

Примери:

  1. Ка̀дгод је би́ло што се зо̀ву по̀њаве. [2] [3] Врдник Нештин Свилош Прхово Голубинци Бечмен Мол Нови Бечеј Јаша Томић Омољица [1]
  2. А ја̑ коли́ца и две̑ да̏ске и по̀њаву, па ѝде̄м са̏д па ћу мла́тити то̑ се̏ме та̏мо. Дероње [1]
  3. О̀ве је̏сени та̑ ки̏ша ко да је полу́дила; па̏да већем де̏сет да́на, а не прѐстаје. Мо̑рам да донѐсем по̀њаве да пре̏кријем сла̏му, и̏ма сва̏ да се убу̀ђа. Јаша Томић [1]
  4. Дај поњаву да покријемо сено. [4] Ченеј Черевић Мартонош Пачир Турија Нови Кнежевац Кикинда Неузина Ловра Деска Иванда [1]
  5. Ја̑ кад сам се у̏дала, ни́смо ни зна̏ли шта̏ је тѐпик; о̏ндак је сва̏ка ку̏ћа ѝмала по̀њаве и на̏ма то̑ би́ло фи̑но то̏пло, а са́ми смо тка̏ли. [2] [5] [6] Јаша Томић Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
  6. Тка̑на од ле̑ва по̀њава. [2] Моровић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 75.

Напомене[уреди]