пла̑ст
пла̑ст
пла̑ст (српски, lat. plȃst)[уреди]
Именица[уреди]
пла̑ст, м
Значења:
- Већа или мања количина сена саденута око стожера у облику купе. [1]
- Део плуга који клизи по бразди. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Тител[1]
Примери:
- Прво дође навиљак, па онда већи — пласт, па после стог и највећа гомила — камара. Бегеч [1]
- И са̏д кад ми̏ то̏ донесе́мо, то̑ се у пла̑ст де̏нуло или у ка̀мару. Лаћарак [1]
- Ко̏ је би̏о ма̏ло ло̀шијог ста́ња та̏ј је де̏но у пла̑ст. [3] [4] [2] Томашевац Бачинци Нештин Сусек Свилош Черевић Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Кикинда Башаид Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Фаркаждин Јасеново Ковин Ловра Деска Иванда [1]
- То̑ је бо̀гата сѐља̄чка ку̏ћа, та̏мо ди ви̏диш пу̏ну а̀влију свѐга, а још у сре́ди пла̑ст до пла̑ста. Неузина [1]
- О̏нда опра̏им ма̏ло пла̑с, јено два̑ пла́ста. Избиште [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 363.