о-шо

о-шо

о-шо (српски, lat. o-šo)[уреди]

Узвик[уреди]

о-шо, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. За заустављање упрегнутих коња. [1] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[2]

Референце[уреди]

  1. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]