оџачар

оџачар

оџачар (српски, lat. odžačar)[уреди]

Именица[уреди]

оџачар, м

Облици:

  1. о̀џачар, о̀џача̄р [1]

Значења:

  1. Особа која чисти оџаке, димњаке, димњичар. Кикинда[1]

Примери:

  1. Са̏д се зо̀ве ди̏мњича̄р, пре̑ о̀џача̄р ка́зли су. [2] Ђала Сремска Митровица Пачир Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Чента [1]
  2. Мо̑ра да ми је не̏што прѝпушило о̀џак, јел је пр̏љав, ал та̀ко ди̏ми, мо̑рам да зо̀вем о̀џача̄ра. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. Овај наш о̀џачар никако да прође. [1]
  4. Морам платити о̀џачара да ми очисти оџак. [3] Обреж Банатско Аранђелово [1]
  5. Два-три пута годишње је сеоски оџакар ишао од куће до куће и чистио димњаке. [4] Ново Милошево Кумане Деска [1]


Синоними:

  1. коминар [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110, 114.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 352.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 117.

Напомене[уреди]