оти́ћи

оти́ћи

отићи (српски, lat. otići)[уреди]

Примери:

  1. О̏нда о̀ни о̏ду о̀пе̄т. Бечеј [1]
  2. О̑н о̀де. Ђала [1]
  3. Баба Ке́ка залу́дила и о̏ду та̏мо. Бачинци [1]
  4. Кад о̏ћемо да га у̀ва̄тимо, о̑н ко̀ра̄кне, па о̏де — а̀мишан! [2] [3] [4] [5] [6] Кумане Турија Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Деска Сенпетер [1]
  5. О̏деду о̀ни о̏дма. Визић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 118, 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 133.

Напомене[уреди]