ора̀ција

ора̀ција

ора̀ција (српски, lat. oràcija)[уреди]

Значења:

  1. Говор, беседа о покојнику за време сахране (у кући и на гробљу). [1] Мокрин[2]

Примери:

  1. Ора̀цију код на̑с скором у̏век др̀жи по́па, с ти̑м се о̀пра̄шћа од по̀ко̄јника и та̏ко го̀вори шта̏ је би̏о, ка̀кӣ је би̏о чо̀век. Јаша Томић Бока [2]


Референце[уреди]

  1. ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  2. ↑ 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ора̀ција&oldid=242841”