опалити

опалити

опалити (српски, lat. opaliti)[уреди]

Глагол[уреди]

опалити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. о̀па̄лим [1]

Значења:

  1. Повредити се ударцем. [1]
  2. Испалити хитац из ватреног оружја. [1]

Примери:

  1. Што̏ га је опа́лио по бу̏ѕама! [2] Ново Милошево [1]
  2. Ал ме опалијо, све сам звезде видео. Иланџа Черевић Меленци [1]
  3. Са̏[д] ћу те опа́лити. Каћ [1]
  4. Та гле̏ ка̀кӣ је; та̑ј кад ти о̀па̄ли о̀ну балва̀нчину, о̏ма ће да је ра̀сцо̄па. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  5. А ја̑ во̀лӯјски би̏ч, па о̀па̄лим. [3] Мартонош Гардиновци Тител [1]
  6. Е јѐсам шѐпртља ве̏лика. У̏зо сам д[а] у̀кӯцам јѐксер, па кад сам се опа́лио, са̏в ми но̏кат попла́вио. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Опалио је сламом заклану свињу. Бегеч Каћ [1]
  8. Опалио је из револвера. Бегеч [1]
  9. И то̑ ти је во̀спӣтан чо̀век? Седи́мо сви̏ ле̑по, а о̑н одједа̀ред опа́лио да је све̏ засмр̀дио. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Изрази:

  1. опаљен мокром опирачом по глави ("исто"). [1]
  2. Коопаљен мокром обојком ("луцкаст, ћакнут"; "О̑н ми је ко о̀паљен мо̏кром о̀бо̄јком"). Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 379.
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]