ономлане

ономлане

ономлане (српски, lat. onomlane)[уреди]

Прилог[уреди]

ономлане, прил.

Облици:

  1. о̀номла́не, о̀номла̄не Иванда [1] [2]

Примери:

  1. Жи́ку сам ви̏до после̑дњи пу̑т ва̏ла о̀номла́не кад му сѐстра у̏мрла; до̀шо̄ је са̏мо на са̑рану и од о̏ндак ва̏ла ни́је ни би̏о. [3] [4] Јаша Томић Житиште Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Чента [2]


Синоними:

  1. преклане [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  2. 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Милутин Ж. Павлов, Духови картонског кофера. Нови Сад (Прометеј — Тиски цвет), 2005, 264 стр, стр. 225.
  4. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]