окупити

окупити

окупити (српски, lat. okupiti)[уреди]

Глагол[уреди]

окупити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. о̀кӯпљам [1]

Значења:

  1. Сакупити се, сабрати се (на једно мeсто, у гомилу, око кога или чега). [1]
  2. Сакупљати, купити (на једно место, у гомилу, око кога или чега). Ново Милошево[1]

Примери:

  1. А зна̑ш ти̑ Ми́лу, кла̏о и ре̏ко о̏ман да до̑ђем. Ја̑ о̀чо, а о̑н и Ју̑лка ме о̀купили, бо̏же, па је̑ј о̀во, па је̑ј о̀но, а ја̑ ка̑жем нѐ смем, ма́сно је, а мо̑ј прѐтисак? Шурјан [1]
  2. О̀купу се ту̑ на̏ ћошак ко[д] дућа́на, и она̀ко је у̏ско, а ова̀ко не̑маш ди̏ да про̑ђеш. Шурјан [1]
  3. О̀купӣ се ма̏са за кон ферѐнци ју. [2] Башаид [1]
  4. О̏нда су се сви̏ о̀купили око мѐне — ко̀мшије; ту̑ ме те̏шу. [3] Кумане [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. оку́пљати [1]
  3. се [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.

Напомене[уреди]