окумити

окумити

окумити (српски, lat. okumiti)[уреди]

Глагол[уреди]

окумити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. о̀кӯмим [1]
  2. -ујем [1]

Значења:

  1. Узети кога за кума. [1]
  2. Постати кум с неким, склопити кумство. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. О̏нда о̀кӯмимо — то̏га ку̑ма што је вѐнчо ма̏му — о̀кӯмимо њѐговог ро̀ђеног бра̏та. Шимановци [1]
  2. Ако се неко жени, а дотада није имао кума или му стари кум није по вољи па се с њим „рас ку мио”, он да ђуве ги јин отац тражи у се лу ne ког од сво јих нај bo љих дру го ва или при ја te ља куће, но си то ме ко лач и „оку мљу је га”. [2] [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. окумљивати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.

Напомене[уреди]