округао
округао
Категорије: одр. вид.
Облици:
- -гла, -гло, округли [1]
Значења:
- Који има облик круга, лопте, ваљка, који је сличан кругу, лопти, ваљку. [1]
- Сорта бундеве. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин[1]
- Турпија чији је пресек кружног облика. [1]
- Сорта тикве. [2] Мошорин[1]
- Пећ округлог облика, зидана од черпића или цигле, са заобљеним врхом. [1]
- Комад гвожђа чији је пресек кружног облика. [1]
Примери:
- Затим је било ушло у обичај да се носе „округли” шешири, шешири у којих је „глава” била округла. [3] Јарковац [1]
- И̏мамо ми̑ ме̏рице, о̀не др̀вене о̀крӯгле. Бешка [1]
- То̏ ни́је би́ла по̀гача о̀бична, то̏ је би́ла лѝстача, у ве̏ликој о̀крӯглој ба̀ка̄рној тѐпсији, а дѐбело, пу̏но лѝсто̄ва, су̑вог гро̑жђа колко о̏ћеш, лепо̀та јѐдна. Кула [1]
- И̏мам ту̏ о̀крӯгле ча̀ршаве. Бачко Петрово Село [1]
- Мајстор Се̑кељ, сто̏лар, нам је наме́стио о̀вај ве̏лики окру́гли а̀ста̄л, а и о̀нај ма̑ли у̀ собу. Јаша Томић [1]
- Мо̏же да су окру́гла [дрва]. Ђала [1]
- О̏ндак ѝмали смо као ле̏тве, два̑ рѐбраста, та̑ окру́гла о̏коло. Бешка [1]
- Ле̑вак је ова̀ко у чѐтир ћо̀шка, ова̀ко, ма̏ло о́де окру́го, о̏валан. [1]
- О̏ндак и̏ма бо̀жићни ко̀ла̄ч, то̏ се на̀прави окру́го, и о̏нда се прѐкрсти ова̀ко. [4] [5] [6] [7] Бешка Инђија Шајкаш Српска Црња Башаид Нови Бечеј Фаркаждин Деска [1]
- И̏ди донѐси о̀нај о̀крӯго та̀ц œ да ме̏темо гура̀бије, а на о̏нај дру̏ги ћу штру́длу. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Ту̏рпија и̏ма о̀крӯгли, по̏луо̀крӯгли, фла̏х. [8] Каћ Нештин Ириг Турија Бачка Паланка Футог Ковиљ Тител [1]
- И̏мамо кле́шта за окру́гло гво̑жђе — ру̏нцанге. [8] Каћ Нештин Ириг Бачка Паланка Ковиљ [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 96.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 272.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 74.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 322.
- ↑ 8,0 8,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).