оду̀чити

оду̀чити

оду̀чити (српски, lat. odùčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

оду̀чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. одучити, о̀дучим [1]

Значења:

  1. Ослободити се неке навике, одвикнути се. [1]

Примери:

  1. Пошто сам ја̑ веђ би̏о оду̀чио о̀[д] тога. [2] Чуруг [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 191, 234.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=оду̀чити&oldid=232581”