одозго

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

одозго

одозго (српски, lat. odozgo)[уреди]

Прилог[уреди]

одозго, прил.

Примери:

  1. А та̑ ја̏ма бу̏де ја̑ко дубо̀ка и одо̀зго са тр̀ском покривѐна да др̀жи ладо̀вину. Ђала [1]
  2. О̏нда одозго̏р зе́тин. Избиште [1]
  3. Била је пло̏ча одозго̏р [на фуруни] и ску̏вамо фру́штук. Вршац [1]
  4. Ча̀рапе су би́ле и̏сто од ву̏не и зи̑ми одозго́ра, прико [...] шти̑ти но̏гу. Ђала [1]
  5. Па и̏ма пр̑вом ра́збој, па о̏ндак до̑ђу врати̏ла, па до̑ђу одозго́ра ни̏те, па бр̏дила, па у бр̏дила до̑ђе бр̏до. Избиште [1]
  6. Што је би́ло до̏ле до̑ђе го́ре, али слани̏на не иде̏ до́ле, о̏на у̏век одозго́ра. [1]
  7. Ѝде одозго́ре, за̀гра̄ђено са стра́не, ко̑ неки дро̑т, ко̑ неке бу́ше. [2] Кикинда [1]
  8. Жми̏равац — зѐмља тру̏ла, ки́пи во̀да ѝз ње, о̀сӯши се одозго́ре, ту̑ ако си ста̏о, го̀тово, ту̑ ћеш о̏ма да у̀паднеш. [3] [4] [5] Меленци Кикинда Ново Милошево Итебеј Зрењанин Фаркаждин Вршац Црепаја Батања Ченеј [1]
  9. Са калапа́чом си ко̏во одозго́рен. Ђала [1]
  10. То̑ мѐти о̀зго. [1]
  11. За̀то што је о̑н о̀зго. Мартонош [1]
  12. О̏нда та̏мо иде́мо па пра̏вимо ми̑ жѐне вр̏шајеве, и љу̑ди ме̏ћу бла̏то о̀зго. [3] Дероње Српски Крстур Ново Милошево Деска [1]
  13. О̏нда ту́чеш са калапа́чем ти̑м о̏зго од њу̑. Ђала [1]
  14. Та̏ вршка̏ра ни́је би́ла озго̏р затво̏рена, него има̏ла та̏ј о́твор. Избиште [1]
  15. Ната̏ко озго̏ра као ка̏пу. Избиште [1]


Синоними:

  1. одгоре [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 49.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]