однос

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

однос

однос (српски, lat. odnos)[уреди]

Именица[уреди]

однос, м

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) веза, релација, слагање, кореспондеција, блискост, корелација, паралелност, додир, повезаност, једнакост, сродство, сродност, корелативност, истоветност, наликост, наликовање, кохеренција, подједнакост, међуоднос, узајамност, спојеност, интеракција, суоднос, зависност, суодносност, хомогеност, спојивост, везаност, сраслост, упоредивост, здруженост, унија, рег. вежа рег., арх. подобност арх., струч. нексус струч., хрв. успоредивост хрв., сукладност хрв. [1][н 1]


Асоцијације:

  1. импликација, додатак, сагласност, комбинација, пријатељство, објашњење, сличност [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене[уреди]

  1. Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.