обијати

обијати

обијати (српски, lat. obijati)[уреди]

Глагол[уреди]

обијати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. обије се [1]

Значења:

  1. Свалити се, сручити се, пасти на некога (о злу, несрећи, недаћама). [1]

Изведене речи:

  1. обити се [1]


Синоними:

  1. тумарати [1]


Изрази:

  1. ˜ ту́ђа вра́та ("тражити помоћ од других"). Вршац [1]
  2. ˜ ноге ("много ходати"). Вршац [1]
  3. ˜ туђе прагове ("исто"). [1]
  4. обити се о главу ("запасти у невоље, неприлике обично услед сопствене или нечије грешке, несмотрених, лоших поступака, неповољних догађања и сл."). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]