о̏коло
о̏коло
о̏коло (српски, lat. ȍkolo)[уреди]
Примери:
- О̏ндак во̀јводиница и ба́шиница, њи̑ ве̑жу ова̀ко о̏коло са, при́мер, ку́пила је а̀љину или та̀ко не̏што, о̏ндак њи̑ та̀ко ве̑жу о̏коло. Бешка [1]
- Сѐде мо̀мци и дѐво̄јке о̏коло на клу́пи, а мо̀мци ако ѝмају ди̏на̄р, о̀ни о̏ду за а̀стал па не̏што пи̏ју. Товаришево [1]
- Ѝмала сам зи̑мски шѐшӣр, фи̑ни шѐшӣр, здра̏во плиша̏ни, па пе̑рје о̏коло. [2] [3] Томашевац Мартонош Госпођинци Српски Крстур [1]
- А о̑н кад до̑ђе, а ја̑ њи̑ма коба̀сӣца̄, си̏ра на̀ко на̀меће̄м, па коба̀сӣца о̏коло, па им све̏ на̀титрам, нек дѐца је̏ду, је̏ л. Бачинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.