о̏бича̄ј

о̏бича̄ј

о̏бича̄ј (српски, lat. ȍbičāj)[уреди]

Категорије: м


Облици:

  1. обичај [1]

Примери:

  1. Нѝе би́ло та̀ко о̏бича̄ја. Бачинци [1]
  2. Кад до̑ђемо ѝс цркве, и̏сто о̏бича̄ји. Арадац [1]
  3. То̏ је би̏о о̏бича̄ј. [2] [3] Бата Мартонош Равно Село Госпођинци Санад Мокрин Падеј Кикинда Српска Црња Нови Бечеј Меленци Елемир Фаркаждин [1]
  4. Ка̏ко ко̑ мо̏го — та̀ки су о̏бича̄ји би́ли. Ђала [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110, 114, 116.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 101.

Напомене[уреди]