о́вца
о́вца
о́вца (српски, lat. óvca)[уреди]
Категорије: зоол.
Облици:
Примери:
- Ко̀д на̄с јѐдна о́вца ко̀штује око две̏ хѝљаде фори́нти. [2] [3] [4] [5] [6] Ловра Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лаћарак Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Бешка Крчедин Војка Бољевци Батајница Сурчин Белегиш Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Чуруг Дероње Госпођинци Ченеј Товаришево Бачка Паланка Бегеч Футог Ђала Кикинда Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Вршац Опово Црепаја Јасеново [1]
- То пра̏ву ма̑ли колачи̏ћ, на ро̑г, јели о́вци око у̏ши. Избиште [1]
- О̏ма у мли̏ну и кад тре̏ба бра̏шна, са̀мо цѐдуљу, до̏бије и̏сто паспа́ље за о̑вце. Нови Сад [1]
- Ѝмали смо чо̏пор ова́ца и чо̏пор сви́ња. Визић [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 52.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 123, 133, 149, 153.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.