но̏вина

но̏вина

но̏вина (српски, lat. nȍvina)[уреди]

Именица[уреди]

но̏вина, ж

Примери:

  1. Во̀ло̄ би да чѝтам — у̀мем да чѝтам — са̀мо је ску́па но̏вина (не зарађи̑вам — ја̑ ста̏р чо̀век). [1] [2] Зрењанин Мол Госпођинци [3]


Синоними:

  1. новине [3]


Референце[уреди]

  1. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  3. 3,0 3,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]