но̀ћити

но̀ћити

но̀ћити (српски, lat. nòćiti)[уреди]

Примери:

  1. Ту̑ смо ми̏ но̀ћили. Војка [1]
  2. А мо̀ја ма̏ти до̑ђе код мѐне ал не̑ће да но̀ ћи. Дероње [1]
  3. Ја̑ сам већ стари̑ји чо̀век, сам нау̀чио на мо̑ј кре̏вет и та ко ми о̏мра зно кад иде́мо не̏гди да но̀ћимо. [2] [3] [4] Шурјан Сомбор Каћ Вилово Кикинда Башаид Итебеј Јаша Томић Бока Неузина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 124, 125.

Напомене[уреди]