никавица

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

никавица

никавица (српски, lat. nikavica))[уреди]

Именица[уреди]

никавица, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Fringilla Fringillidae Linnaeus[1]


Хипероним:

  1. зеба [21] [16] [1]
  2. зјаблица [22] [1]
  3. себа [23] [1]
  4. финка [24] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  3. Јован Лакатош, Птице Апатина, Глас комуне, Апатин 1979.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  5. 5,0 5,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  6. Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  7. Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  8. 8,0 8,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  9. Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
  10. 10,0 10,1 Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  11. Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  12. Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  13. 13,0 13,1 Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
  14. 14,0 14,1 Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  15. Јавор Рашајски – Иштван Пеле (Istvan Pelle), Птице Вршачких планина, Матица српска, Нови Сад 1993.
  16. 16,0 16,1 Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  17. Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  18. Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  19. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  20. Рихард Чорнаи, Номенклатура птица Војводине (од бр. 25–26 Номенклатура птица у Војводини), Војвођански ловац, Савез ловачких друштава Војводине, Нови Сад 1947, бр. 16, 215–216, бр. 17, 233–234, бр. 18–19, 259–260, 1948, бр. 21–22, 296–297, бр. 23–24, 330, бр. 25–26, 355–356, бр. 27–28, 381–382, бр. 29–30, 407–408, бр. 31, 428–429, 1949, бр. 32–34, 453–454, бр. 35–37, 487–489, бр. 38–41, 513–514, бр. 42–43, 543–545, 1950, бр. 47–49, 593–594, 1952, бр. 56–57, 16–17, бр. 58–59, 13–14, бр. 61, 14–15, бр. 62–63, 23–24, 1953, бр. 64–65, 23–24, бр. 66–67, 20–21, бр. 68–69, 24–25, бр. 70–71, 17–18.
  21. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  22. Захарија Орфелин, Мелодија к пролећу, Нови Сад 1765.
  23. Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  24. Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.

Напомене[уреди]