нару́жити

нару́жити

нару́жити (српски, lat. narúžiti)[уреди]

Глагол[уреди]

нару́жити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. наружити, на̀рӯжим [1]

Примери:

  1. И тре̏ба да те на̀рӯжу, ма̏тер ти кља̏каву, кад си већ преска́ко пло̑т, ни́си мо́ро да га покр̀јаш. Шурјан Суботица Шурјан Бока Неузина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]