нара́стити

нара́стити

нара́стити (српски, lat. narástiti)[уреди]

Глагол[уреди]

нара́стити, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Постати виши, већи растом, порасти, израсти; одрасти, развити се, стасати. [1]
  2. Развити се, израсти (о биљкама, о нечему што расте на телу и сл.). [1]

Примери:

  1. Дѐца ми ве̏ћ нара́стила. Шаблон:Govo [1]
  2. Кад сам нара́стио, о̏ндак ја̏ ви̏ше ни́сам во̀дио ко̀ње. [2] [3] [4] Шаблон:Govo [1]
  3. Кад о̑н нѐ до̄ђе по пе̑[т]-че̑с не̏де̄ља, бра́да нара́сти ве̏лика — но̏ва мла̑да нѐ мож да га по̀зна. [5] [6] Ново Милошево Мокрин Кумане [1]
  4. Ку̀рузина нара́сти та̀ко вѐлика. Мартонош [1]


Изрази:

  1. Жи́вио и ве̏ликинара́стио ("жеља, благослов упућен детету као знак захвалности"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 196.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 107, 151.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 201.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 140.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 54.

Напомене[уреди]