намусти

намусти

намусти (српски, lat. namusti)[уреди]

Глагол[уреди]

намусти, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -у́зем [1]

Значења:

  1. Из му сти; по му сти до ста мле ка. [1]

Примери:

  1. Наму́зе мо јѐдне сте̏о ne кра̏ве. [2] Сивац [1]
  2. Шпеку̀лӣрам: не̑ ћу да ра̑ним кра̏ву, о̀ћу да је му́зем, а кад му́зем, не́ћу на̀мусти ни̏шта, јел ту̑ тре̏ба не̏га. [3] [4] Зрењанин Госпођинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 218.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 148.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 196.

Напомене[уреди]