наковањ

наковањ

Српски

наковањ (српски, lat. nakovanj)

Именица

наковањ, м

Категорије: ков.ков.ков.


Облици:

  1. -вна, -вља [1]

Значења:

  1. Велики гвоздени масивни предмет с кошуљицом од челика, на коме ковачи кују, обрађују гвожђе. Черевић[1]

Примери:

  1. Ста̏ви то̑ на на̑ковањ па о̏нда у̀дарај. Лаћарак [1]
  2. О̀нај на̏ш ко̀ва̄ч Ми́ла кад о̀па̄ли по то̑м на̑ковњу, од о̀ни ва́рница нѐ смеш ни да гле́диш, а ка̏мол да ста̏неш бли́зо. [2] Јаша Томић Бачинци Сот Нештин Ириг Нерадин Инђија Крчедин Пачир Футог Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Ловра [1]
  3. Кад лу̑паш по на̑ковању, то̏ се чу̏је. [2] Тител Турија Каћ Нови Сад [1]
  4. И̏ма два̑ шпѝца, јѐдан че̏твртаст, јѐдан окру́го. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. наковаља, амбос [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене