на́бој

на́бој

на́бој (српски, lat. náboj)[уреди]

Облици:

  1. на̀бој [1]

Значења:

  1. Набијена земља која служи за градњу куће. [1]

Примери:

  1. Кућа од набоја боље одржава топлоту зими, а лети хладноћу. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бегеч Вашица Бачинци Сот Нештин Лаћарак Шуљам Вогањ Хртковци Платичево Буковац Обреж Прхово Угриновци Бољевци Стари Сланкамен Суботица Пачир Сента Мол Стапар Кула Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Равно Село Ченеј Жабаљ Чуруг Госпођинци Бођани Товаришево Каћ Футог Нови Сад Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Конак Јарковац Сакуле Добрица Иланџа Вршац Сефкерин Избиште Омољица Ковин Иванда [1]
  2. Та̑ ку̏ћа не̑ће би̏т ску́па, јел је од на́боја. Пачир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.

Напомене[уреди]