мѐсинг
мѐсинг
мѐсинг (српски, lat. mèsing)[уреди]
Именица[уреди]
мѐсинг, м
Значења:
- Легура бакра и цинка. [1]
Примери:
- То́чак једа̏н од мѐсинга, са др̏жалицом једно̏м. [2] Избиште Башаид [1]
- Мѐсинг ѝде и̏змеђу гво̑жђа јѐдног и дру̏гог и мѐсинг ту̑ у̀ба̄циш и о̏нда а̀ртлетујеш то̑, и мо̏ж на ко̀ва̄чкој ва̏три да се у̀ра̄ди, и ја̑ сам ра́дио то̑. Ковиљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 176.