му̏чан

му̏чан

му̏чан (српски, lat. mȕčan)[уреди]

Облици:

  1. му̏чно, мучан, му̏чна [1]

Значења:

  1. Који захтева напор, труд, муку, који није лак, напоран, тежак. [1]
  2. Којег нешто мучи, који осећа муку; измучен, намучен. [1]

Примери:

  1. Ал то̑ је му̏чно би́ло. Суботица Ново Милошево [1]
  2. Ко̀њӣ су та̀ки би́ли му̏чни, ѝспаћен ку о̀ви ако с ви̏дијо не̏кад гла́дни љу̑ди. Суботица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]