молитва

молитва

молитва (српски, lat. molitva)[уреди]

Именица[уреди]

молитва, ж

Облици:

  1. моли̏тва, мо̀литва [1]

Примери:

  1. О̏н је би̏о на мо̀литви. Лаћарак [1]
  2. По́па је да́во верона̀уку о̀но вре́ме, у шко̑ли је до̀лазио и у̀чио нас мо̀литве. [2] [3] Томашевац Суботица Госпођинци Ђурђево Српски Крстур Ново Милошево [1]
  3. Ко̀ја је њи̏ва би́ла на̑јбли̏жа, ту̑ је свѐштеник о̏чито мо̀литву. Арадац [1]
  4. О̏н [попа] мо̀литву очѝта. Нови Сад [1]
  5. По́па чита̏ испод то̏г не̏ба њего̏ве моли̏тве. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 105, 172.

Напомене[уреди]