могућан

могућан

Српски

могућан (српски, lat. mogućan)

Облици:

  1. -ћна, -ћно [1]
  2. могу́ћан Фаркаждин [2] [1]
  3. -тно, -тна [1]
  4. мо̏гӯћан, могу́ћан [1]

Значења:

  1. Изводљив, остварив. [1]

Примери:

  1. Што год хоће може да купи јер је могућан и има пуно новаца. Нови Сад [1]
  2. Ко̏ [ј]е би̏јо мо̏гӯћан та̑ј [ј]е пра̏вио сва̏тове. Ђала Каћ Вилово [1]
  3. Ро̏ђен сам у могу́ћној ку̏ћи. Зна̑ш — шта̏ је могу́ћна ку̏ћа. Ѝмо̄ сам све̏ што је чо̏век мо̏го ѝмати. [3] Мартинци [1]
  4. А ако ни́су би́ли мо̏гӯтни, која ни́је уско́чила, о̀ни ни́су пра̏вили сва̀тове. Ђала [1]


Синоними:

  1. имућан [1]


Изрази:

  1. комп могу̀тњији Врдник Чортановци Госпођинци [1]
  2. СГ 333]. [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 401.

Напомене