Пређи на садржај

мишји бусар

мишји бусар

мишји бусар (српски, lat. mišji busar))

[уреди]

Именица

[уреди]

мишји бусар, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Buteo Accipitridae Lacépède[1]

Хипероним:

  1. јастреб [22] [1]
  2. кања [2] [1]
  3. мишар [23] [1]
  4. мишоловка [24] [1]
  5. шкањац [2] [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  5. 5,0 5,1 Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  6. 6,0 6,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  7. Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  9. 9,0 9,1 9,2 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  10. 10,0 10,1 Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  11. Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  12. Миша Т. Фрачковић, Јестаственица за школу и домаћу наставу (по Гертнеру), Књижара браће Јовановића, Панчево 1874.
  13. Јосиф Пецић, Наука о животињама, Краљевско-српска државна штампарија, Београд 1884.
  14. Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  15. Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  16. Растко Александров, Птице Божја створења, Штампарија Српске патријаршије, Београд 1993.
  17. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  18. Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  19. П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.
  20. Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
  21. Ратко Кнежевић, О тамањењу штетне дивљачи у ловиштима НР Босне и Херцеговине, Ловачки лист, бр. 6, Савез ловачких друштава Народне Републике Босне и Херцеговине, Сарајево 1953, 321–358.
  22. М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  23. Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
  24. Војислав Васић – Георг Џукић, Орнитолошки рад грофа Алојзија Фердинанда Марсилија (1658–1730), Зборник за природне науке, бр. 53, Матица српска, Нови Сад 1977, 233–253.

Напомене

[уреди]