миро̀вати

миро̀вати

миро̀вати (српски, lat. miròvati)[уреди]

Глагол[уреди]

миро̀вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. мѝрујем, мировати [1]

Значења:

  1. Налазити се у стању мировања, без покретања, бити непокретан, непомичан. [1]

Примери:

  1. Она опште не спава зими — штука, а све друге мирују преко зиме. [2] Србобран [1]
  2. Та̑ј се а̀ла̄т употрѐбља̄ва зи̑ми, о̀ства̄ри се ка̏сно у̏ јесен кад ри̏ба мѝрује, на́рочито но̏ћу. [3] Ковиљ [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=миро̀вати&oldid=228512”