мези́мац

мези́мац

мези́мац (српски, lat. mezímac)[уреди]

Именица[уреди]

мези́мац, м

Облици:

  1. мезимац, -мца [1]

Значења:

  1. Најмлађи син; мушко дете којем родитељи посвећују посебну пажњу; онај који се највише воли. [1]

Примери:

  1. Шта се ту може, тако прођеш кад мати брани мезимца. [2] Ченеј Каћ Ново Милошево [1]
  2. Сва им се деца окућила, имаду фамилију, само је мезимац осто. [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=мези́мац&oldid=245582”