ме̏рити

ме̏рити

ме̏рити (српски, lat. mȅriti)[уреди]

Глагол[уреди]

ме̏рити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

ме̏рити, {{{род}}}

Облици:

  1. -им, мерити [1]

Значења:

  1. Одређивати, утврђивати величину нечега (дужину, површину, запремину, тежину, трајање и сл.) упоређивањем с неком одређеном, познатом величином. [1]
  2. Утврђивати јачину, степен (о пићу). Суботица[1]
  3. Установљавати, утврђивати своју тежину или висину. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Сви̏ ме̏риду ту́нака. [2] [3] Јасеново Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
  2. О̏нак и̏ма јѐдан џа̀ка̄р што прѝваћа џа́кове и та̑ј ме̏ће на ка̏нтар да се ме̏ри. [4] Меленци [1]


Изведене речи:

  1. ме̏ре̄ње [1]


Изрази:

  1. трипутмери, а једанпут сеци ("исто"). Ново Милошево [1]
  2. Двапутмери, трећи пут сеци ("треба добро размислити, бити опрезан пре него што се нешто уради, одлучи"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 195.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.

Напомене[уреди]