ме̏ра

ме̏ра

ме̏ра (српски, lat. mȅra)[уреди]

Именица[уреди]

ме̏ра, ж

Облици:

  1. мера, ме̑ра, ме̏ре [1]

Значења:

  1. Димензије тела односно делова тела (при изради одеће и обуће). [1]

Примери:

  1. Дрвене мере [у лончарству] служе да се одреде висина и ширина посуђа. За сваку врсту суда постоји посебна мера: једна за лабошке, друга за чанке итд. [2] Сомбор Избиште [1]
  2. О̏нда — о̑н до̀носи, о̑н већ и̏ма ме̏ру, згра̏би сас неком ва̀рјачом бла̀та па ба̑ци ту̑, а дѐво̄јка већ сто̀ји ту̑, он[д]а до̑ђе па за̀маже, пора̀вна. Мартонош [1]
  3. Код шна̀јдера на̀рӯчи се оде́ло и са̏шије по ме̏ри. Бачинци [1]


Синоними:

  1. кантар Ловра [1]


Изрази:

  1. Изгубио му Богмеру ("о детету које је нагло израсло"). Ново Милошево [1]
  2. превршити свакумеру ("претерати у чему"). Ново Милошево Црвена Црква [1]
  3. Заки́дати наме̏ри ("одмеравати мање робе него што вага показује, варати на ваги"). Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 186.

Напомене[уреди]