ме́сити
ме́сити
ме́сити (српски, lat. mésiti)[уреди]
Облици:
Примери:
- Дѐво̄јка ме̑си реза́нце нѐдељом за̀ супу све̏крви. Шимановци [1]
- О̏ндак се пра̏вили пешки́ри, кад ме̑сим те̑сто, да прѝпашем на кѐцељу. Нови Сад [1]
- Ме̑се жѐне по̏сног кола́ча, две̑ пе̏ћке. Мартонош [1]
- Ку̏ва̄ се су̏пе и ме̑со се пѐче и кола́чи се ме̑су. [2] [3] [4] [5] Елемир Сремска Митровица Павловци Сремска Каменица Стари Сланкамен Суботица Обзир Силбаш Госпођинци Товаришево Каћ Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Тараш Зрењанин Арадац Конак Томашевац Вршац Павлиш [1]
- Два́ре̄д нѐде̄љно ле̏бац само сам ме́сила и пе̏кла за на̏днича̄ре. Бачинци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 151, 266.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 122.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.