маџарац
маџарац
маџарац (српски, lat. madžarac)[уреди]
Именица[уреди]
маџарац, м
Облици:
Примери:
- Након приказивања краваља млада је играла са свадбарима за новац. То је игра „кетуш” (удвоје), неки је називају „маџарац”, што би можда указивало и на само порекло игре. [2] [1]
- Игра је обично кратко трајала и млада је ишла из руке у руку свадбара. Играла се игра „фицко” и „маџарац”. [3] [1]
- Игра̏ло се ове и́гре — маџа́рац, па Жи́кино ко̏ло. [4] [5] [6] Банатска Паланка Перлез Павлиш Сефкерин [1]
- П[а] о̏нда смо играли маџа́рца. [7] Српски Крстур [1]
- Сви́рци сви̑раду и и̏гра се ко̏ло, и маџа́рац. Томашевац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 153.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 352.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 533.