ма́јка
ма́јка
ма́јка (српски, lat. májka)[уреди]
Изговор:
Примери:
- Кад је ма́јка нам у̏мрла, о̏нда нам ку̏вала ма̏ти. [1] [2] [3] [4] Помаз, Бачинци, Стари Сланкамен, Пачир, Бачко Петрово Село, Турија, Ђурђево, Ђала, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Ловра, Чип, Деска, Иванда, Ченеј [5]
- О̀ни су во̀лели де̏ду и ма́јку. Визић [5]
- Два̏ бока́ла јој ку̑пимо, и о̀на је носи̏ла ма́јки о̏сам да́на во́де. Вршац [5]
- А ма̏ма и ма́јка — о̀не су пре̏ле. Обзир [5]
Референце[уреди]
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 65.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.