лѐцо̄в

лѐцо̄в

лѐцо̄в (српски, lat. lècōv)[уреди]

Именица[уреди]

лѐцо̄в, м

Облици:

  1. -о̀ва, лецов [1]

Значења:

  1. Дашчица која служи за одмеравање размака, да се нешто постави на једнак размак. [1]

Примери:

  1. То̑ се ме̏те о̀нај лѐцо̄в који др̀жи о̀дре̄ђен ра́змак па се ле̏цује, на при́мер пле̏тер у ко̏ша̄ру. [2] Ковиљ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]