лу̑кот

лу̑кот

лу̑кот (српски, lat. lȗkot)[уреди]

Именица[уреди]

лу̑кот, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. , лукот [1]

Значења:

  1. Већа рибарска алатка која се састоји од дршке и кованог гвожђа у облику удице. [1]

Примери:

  1. Лукот — једна удица само велика, искована од гвожђа, на штапу, па кад клубачом не мож да га пограбиш [сома], онда га забодеш ту испод доле. [2] Сремски Карловци Стари Сланкамен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]