лу̏фт
лу̏фт
Именица
[уреди]лу̏фт, м
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Простор, место, размак између чега (између две особе, два предмета и сл.). [1]
- Прашина, труње, отпаци у житу. [1]
- Слободно време. [1]
Примери:
- Чѝстије ко̀д на̄с у Кѝкӣнду: бар ѝза̄ђеш на фри̏шак лу̏фт, та̏мо — ѝ[з] собе у̀ кӯјну. [2] Кикинда [1]
- Та̀кӣ је фи̑ни фри̏шак лу̏фт кад па̏дне ки̏ша, па по̀купи ту̑ пра̀шину. Јаша Томић [1]
- По селу причу и људи и ватрогасци како гвожђе спорије рђа у земљи нег на отвореном луфту па зато и нису горело гвожђе вадили. [3] [4] [5] Сакуле Сремска Митровица Бечеј Турија Госпођинци Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Вршац Избиште Јасеново Ловра Сенпетер Иванда [1]
- Де̏сет са̀нтиметра и̏ма ма̏ло лу̏фта. Иланџа Јасеново [1]
- Черпић је ређан да се у једном реду додирује и да има луфта ради сушења. [6] Нови Бечеј [1]
- Кад се носило жито у млин, млинар је одбијао од тежине жита и проценат „на луфт”. Јасеново [1]
- Ко̏лко га већ те̏рам да на̀ме̄сти та̑ј капѝџик, ал е̏то ни̏кад да на̑ђе ма́лко лу̏фта. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
Изрази:
- ("неповратно изгубити"). [1]
- говори̏ти у ˜ ("узалудно говорити, причати"). [1]
- Иза́ћи на ˜ ("изаћи на свеж ваздух, у природу"). Вршац [1]
- Ба́цити у ˜ ("дићи у ваздух"). [1]
- ви̏сити у ˜ ("бити у неизвесности"). [1]
- жи́вети одлу̏фта ("бити без средстава за живот"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 350, 364.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 77, 147.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 131.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 135.