лу̏к

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

лу̏к

лу̏к (српски, lat. lȕk)[уреди]

Именица[уреди]

лу̏к, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. лук [1]

Значења:

  1. Allium sativum. [1]
  2. Лук који се убира у лето или почетком јесени. [2] Сенпетер[1]
  3. Лук који је тек приспео за јело. [1]
  4. Сорта црног лука. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  5. Allium cepa. [1]

Примери:

  1. Ја̑ сам са̀мо ма̏ми наљу́штила лу̏кова пу̏но. Кула [1]
  2. Ако нѐ можемо це́лу сви́њу да им по̏шне̄мо, о̏ндак им по̏шне̄мо шу̑нке, коба̀сӣца, сла̀нине, кромпи́ра, лу̏ка. Ђала [3]
  3. Гра́шка, лу̏ка, пасу́ља — то̑ смо си̏јали — по̀врће за̀ кућу. Бачинци [3]
  4. Са́ма се̏јем полага́но: и кромпи̑р, и лу̏ка, и зе̏лена, и арпаџи̏ка, и пасу́ља, и ти̏квице, и бурани̏је. [4] [5] [6] Вршац Лаћарак Платичево Стари Сланкамен Госпођинци Силбаш Ченеј Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Српска Црња Међа Избиште Калаз Бата [3]
  5. Мо̀ји во̏лу џѝгерицу, па з бе̑лим лу̏ком; њу̑ испѐчем, а бе̑ли лу̏к ѝсецкам си̏тно и ба̑цим прико ње̑. [4] [2] [7] [8] Јаша Томић Сусек Свилош Инђија Суботица Мартонош Кула Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Тител Мошорин Ђала Башаид Шурјан Бока Неузина Избиште Иванда Ченеј [3]
  6. У коба̀сице се ста̏вља бе̑лог лу̏ка. Бачинци [3]
  7. Со̑с од бе̑лог лу̏ка. Стари Сланкамен [3]
  8. Се̏јали смо бе̑ла лу̏ка, се̏јали смо гра́шак, зе̏лен, шаргаре́пу и па̏штрнак. [9] Зрењанин [3]
  9. У башти је и млади лук и кромпир рани. [10] Стапар [3]
  10. Ѝмала ја̑ лу̏ка цр̑на, па ту̑ у̏век ме̏тем у̀ та̄ј мо̑ј ко̏нк, па сѐдӣм, па тре̑бим. Дероње [3]
  11. Ста̏вила сам ѝзводе за цр̑ни лу̏к. Бачинци [3]
  12. О̏нда ћемо се̏јати: кромпи́ра, пасу́ља за зре̏ло; лу̏ка цр̑на за зи̑му. [9] Зрењанин [3]
  13. Сам у̏зела ма́лко цр̑на лу̏ка да о̀љӯштим, а што је љу̑т, о̏чи ми ко да сам дре́кала два̑ да̑на. [4] [2] Јаша Томић Сусек Свилош Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ђала Шурјан Бока Неузина Гај [3]


Синоними:

  1. лукац [3]



Изрази:

  1. ударио тук на ˜ ("сукобила су се два једнако тврдоглава и јака противника"). [3]
  2. Ош, Ми̏тре, лу̏ка? ("обраћање губитнику у спору"). Футог [3]
  3. Црни ˜ те чува, бели те лечи [3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. 4,0 4,1 4,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 98.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 151.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  9. 9,0 9,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  10. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 6.

Напомене[уреди]