лу́пати

лу́пати

лу́пати (српски, lat. lúpati)[уреди]

Глагол[уреди]

лу́пати, {{{вид}}} непрел.


Категорије: прен.дем.


Облици:

  1. лупати [1]
  2. лу̑па се [1]
  3. -им [1]
  4. лупати [1]
  5. лупати, -нем [1]

Значења:

  1. Снажним замасима вршити сударе једног тела с другим да би се изазвао тресак или снажан звук. [1]
  2. Производити, одавати јаке звуке; трештати, проламати се. [1]
  3. Ударајући по нечему или нечим (о нешто) чинити да се сломи, разбије. [1]
  4. Чистити (орахе, лешнике, бадеме и сл.) од љуске. [1]
  5. Ударајући жицом (тесто, јаја, путер и сл.) припремати за јело, мутити. [1]
  6. Снажно и убрзано куцати, бити (о срцу). [1]
  7. Оштећивати се. [1]
  8. Сечење и вађење леда из баре, реке и сл. [1]
  9. Рећи нешто глупо, неумесно. Ново Милошево[1]
  10. Су да ри ти се, уда ри ти јед но у дру го. [1]
  11. Ударити се руком (рукама, шакама) по неком делу тела (обично као пропратним гестом уз израз неког расположења, осећања и сл.). [1]

Примери:

  1. Јѐдан сви̑ра у дво́јнице, а јѐдан лу̑па у ста̑ру ка́ну. Мартонош [1]
  2. Па кад је чѐтри са̑та и три̑ и̏зјутра, нѐ треба са̑т, та̀ко лу́пају. [2] [3] [4] [5] Товаришево Јамена Вашица Ердевик Лаћарак Сремска Митровица Бешеново Кленак Нови Карловци Госпођинци Жабаљ Каћ Гардиновци Кикинда Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]
  3. Не̏кад су лу́пали у клепѐтушу да зау̀ставе ро̑ј. [5] Јарак [1]
  4. Лу̑па мо̏ј та̏та на про́зор. Павлиш [1]
  5. Лу̑па на јѐдна вра́та, а ни́је на на̏ша пого̀дио него на ма̀ђарска вра́та. Помаз [1]
  6. Е̏, о̏ндак у̏јутру до̀лази по̀лаженӣк, ве̏ћ лу̑па ра̏но. Бешка [1]
  7. Кад залу̑па слу̏жба, кад лу̑па, о̏нда ме̑симо ту че́сницу. Избиште [1]
  8. Кабо (ампер, кофа) је што нагло доле и здраво лупа. Ченеј [1]
  9. На сто̑ су поска́кали, по̏чели да лу̑паду. Павлиш Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  10. После вече̏ре ку̏вамо компо́та, ме̏да, ора̏је, ора̏се спре̏мимо, лу̏памо ора̏се, је́мо. Избиште [1]
  11. О̏раја је нам да́ла да лу̑памо, да с ме̏дом је̏демо. Нови Сад [1]
  12. Ка̏ко је не̏кад лу́по о̀расе. Лаћарак [1]
  13. Лу̑памо о̀раје. Томашевац [1]
  14. Лу̑пам па́њеве, ку̏пио сам др́ва, па па́њеви, па лу̑пам, тре̏бало је це́пати. Бегеч [1]
  15. Шне̑ смо зва́ли. Би́ла је жи̏ца, о̏нда са̀ том жи̏цом смо лу́па ли. Стари Сланкамен [1]
  16. Лу̑пам ја́је. Буђановци [1]
  17. До би је ну ма су тре ба „лу pa ти” у ван гли све док се „гре де на та ва ni ци (пла fo ну) не озно је”, односно све док се тесто не одваја од по су де. [6] [1]
  18. Шта̏ лу̑паш? Нови Бечеј Сремска Митровица [1]
  19. А су̏дови се лу̑паду. Избиште [1]
  20. Месари су зими организовали „лупање леда” — вађење леда из баре. [7] Госпођинци [1]
  21. На У̀скрс, сас ја́ји ма, ти̏чка ли смо. Ба̑ци мо ја́је, па и о̀на ба̑ци, о̏нда да се лу̏пӣду ти̏ два̏ ја̀јета. Бата Ново Милошево [1]
  22. Кад сам очо други пут код доктора и кад сам казо да сам имо грознице две, он се лупио руком преко главе и казо да се не сме даље чекати, прст се мора скинути. [8] Ченеј [1]
  23. Иза̀шао па уједа̀ред лу̏пнуло то̑. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. лупање [1]
  3. лу̏пити [1]
  4. се [1]
  5. лу̏пнути [1]


Изрази:

  1. главом о зид ˜ ("силом настојати постићи оно што је немогуће"). Сомбор Ново Милошево [1]
  2. ˜ као путомо лотру ("говорити бесмислице"; "Лу̑па ко пу̏том о ло́тру"). Јамена Чортановци Мошорин [1]
  3. ˜ мозак ("размишљати о нечем сложеном, тешком"). [1]
  4. о главу селупати ("сносити последице непромишљеног поступка, светити се"). Сомбор [1]
  5. ˜ гла̑ву ("размишљати о нечем сложеном, тешком"; "Не лу̏пај гла̑ву за то̑"). Ново Милошево Сомбор [1]
  6. ˜ ноге ("много ходати"). [1]
  7. ˜ дупе за тањир супе ("беспотребно се излагати напорном путовању"). Црвена Црква [1]
  8. ˜ ко опута о лотру ("исто"). Кумане [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 103.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120, 129.
  5. 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  8. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 353.

Напомене[уреди]