ло̑гош

ло̑гош

логош (српски, lat. logoš)[уреди]

Облици:

  1. ло́гош Бегеч [1]

Значења:

  1. Дезертер из аустроугарске војске за време Првог светског рата. [1]

Примери:

  1. Сти̏гло пи́смо од кра́ља, све ло̑гоше по̀здравља. Нови Сад [1]
  2. О̀ни мѐне препове́ду да и̏ма мло̏го ло̑гоша, по ку̀стӯрницама, ло̑гоша, ка̑же, и ло̑гоша. [2] Итебеј Суботица Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 501.

Напомене[уреди]