левча

левча

левча (српски, lat. levča)[уреди]

Именица[уреди]

левча, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. ле̑вча [1]

Значења:

  1. Криво дрво које подупире бочне странице, лотре кола о осовину точка са спољашње стране. [2] [3] Крашово[1]
  2. Левча која дрвеним делом належе на оковану осовину точка. [4][1]
  3. Левча која гвозденим делом належе на осовину точка. [1]
  4. Левча која дрвеним делом належе на оковану осовину точка. [4][1]

Примери:

  1. То̀чкови, ло́тра, ле̑вче др̀жу са стра́не, ле̏са у ко̏лима до́ле. Ђала [1]
  2. Вра̏ћо сам се с њи̏ве и ди сам по̀трефио на не̏ку бу̏су, за̏по ми то̀чак, и сам се превр́но. Ко̏т куће сам ви̏до шта је би́ло: о̀тпо то̀чак, сло̀миле се ле̑вче, па̏ле ло́тре. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] Јаша Томић Јамена Моровић Вашица Гибарац Беркасово Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Свилош Лаћарак Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Стапар Бачки Брестовац Бајша Ада Мол Кула Вајска Кула Лалић Силбаш Дероње Деспотово Равно Село Змајево Турија Бачко Градиште Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ђурђево Ковиљ Шајкаш Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Кумане Меленци Тараш Елемир Арадац Зрењанин Житиште Итебеј Шурјан Бока Неузина Ботош Конак Орловат Перлез Фаркаждин Идвор Чента Сефкерин Иланџа Маргита Велико Средиште Алибунар Вршац Уљма Избиште Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Јасеново Бела Црква Ловра Деска Иванда [1]
  3. Да не̏ би ло́тре па̏ле на то̀чкове, др̀же и[х] ле̑вче. Сот [1]
  4. Па̏ла ти ле̑вча, на̀мести је да ти нѐ спадне то̀чак. Бачинци [1]
  5. Ве ли ка ко ла има ју че ti ри лев че чи ја је функ ci ја да при др жа ва ју ло тре. Раз ли ку ју се две вр сте лев чи — „се ге дин ска” или ма ђар ска лев ча и „сре мач ка” или про ста лев ча. Се гединска левча на доњем крају има ковану шепутку са којом належе на осовину ( — ЦЦ). [14] [1]


Изрази:

  1. Крива јеле̑вча ("израз у ситуацији када се не жели или не може утврдити кривац"). Јасеново [1]
  2. крив коле̑вча Ђурђево [1]
  3. Ѝмати но̏ге коле̑вче ("криве ноге"; "Буд је ру́жна, ем и̏ма но̏ге ко ле̑вче, па још ла̏јава"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 44.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  4. 4,0 4,1 Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 42.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 289.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283, 306, 452.
  7. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 26.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  10. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 55.
  11. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  12. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 35, 36, 40.
  13. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 53, 75, 88, 119, 120.
  14. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 42.

Напомене[уреди]