ле̑к

ле̑к

ле̑к (српски, lat. lȇk)[уреди]

Именица[уреди]

ле̑к, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. лек [1]

Значења:

  1. Средство за отклањање лошег расположења. [1]

Примери:

  1. И код лека́ра о̀на не̑ће да пи̏је ле́кове. [2] [3] [4] Избиште Мартонош Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Фаркаждин Батања [1]
  2. У̀ тӣм смо о̀стали у чѐга̄ су о̀ни и жи́вели и по̏мрли... јѐктика... јѐктича̄в... а нѝје би́ло ле́ка. Ђала Каћ [1]
  3. Обожа̑вам пе̏сме, то̏ је ле̑к за ме̏не. Павлиш [1]


Изрази:

  1. Ко има века има илека ("човек живи онолико колико му је суђено"). Ковиљ Сомбор [1]
  2. ко има дана има илека, а ко нема дана нема нилека ("исто"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 97.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.

Напомене[уреди]