ле́жа
ле́жа
ле́жа (српски, lat. léža)[уреди]
Именица[уреди]
ле́жа, ж
Значења:
- Место на њиви где је жито полегло. [1]
Примери:
- Живѝна о̀длази на ле́жу. [2] Чента [1]
- Кад се жито на њиви навали, полегне то место је ле́жа ( — Н Чу Г Жб К Кв Мш Ти) [ПЧ IV 121]. [3] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.