Пређи на садржај

лазарица

лазарица

лазарица (српски, lat. lazarica)

[уреди]

Именица

[уреди]

лазарица, ж

Облици:

  1. лазарице [1]

Значења:

  1. Ватра која се пали уочи Лазареве суботе. [1]
  2. Девојке које са гранчицама врбе на Лазареву суботу иду по селу и певају. [1]
  3. Деца која ударајући у различите предмете праве буку уочи Лазареве суботе. [1]

Примери:

  1. Уочи Лазареве суботе ватру су палила деца, а после поноћи устајали су момци и девојке да „спремају лазарице”. Они наложе ватру на неком „рогљу” (раскршћу) и око ватре певају и играју. Забављање око ватре траје до изласка сунца, када су се разилазили, да их не би на месту затекло сунце. [2] [1]
  2. Код нас је обичај да лазарицу прескачеду и момци и девојке. [3] Мокрин [1]
  3. Рано ујутро, у свитање, у Мраморку су ишле групе девојака, познате као лазарице, и носиле су врбу. [4] [5] [6] [7] [1]
  4. Сутрадан [на Лазареву суботу] иду по селима „лазарице”. Оне се нагараве, оките врбовим прућем и лишћем а у руци држе врбов прут и звоно, па кад дођу пред нечију кућу, почну да певају [...]. Пошто их домаћица нечим дарује, лазарице одлазе пред другу кућу где исто певају и тако редом иду од куће до куће по целом селу. До 1930. године у „лазарице” су ишле Српкиње а од тада иду само Ромкиње. Остојићево [1]
  5. Лазарицама су називана и деца која су ишла уочи Лазареве суботе по насељу са звонима, клепетушама, те ударала у неки лонац и правила буку. [8] [6] Нови Кнежевац [1]


Синоними:

  1. лазарка [1]


Изрази:

  1. Спрематилазарице ("палити ватру уочи Лазареве суботе"; "Уочи Лазареве суботе ватру су палила деца, а после поноћи устајали су момци и девојке да „спремају лазарице"). [1]
  2. ПЧ [1]
  3. тератилазарице ("правећи буку истеривати нечастиве силе уочи Лазареве суботе"; "Обичај истеривања змија и свих других штеточина из куће, „терање лазарица”, у континуитету одржан је све до савремених дана у многим селима широм Баната"). [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Боривој Рус, „Одлазе нам стари лепи обичаји" (Лазарева субота — Лазарице — Врбица). — ЕСМ, 3, 2001, 68—77, стр. 69, 70.
  3. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 189.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 97.
  6. 6,0 6,1 Весна Марјановић, Симболика и симболи у ускршњем циклусу. — Рад, 33, 1991, 163—176, стр. 166.
  7. Боривој Рус, „Одлазе нам стари лепи обичаји" (Лазарева субота — Лазарице — Врбица). — ЕСМ, 3, 2001, 68—77, стр. 69, 72.
  8. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 108, 109.

Напомене

[уреди]