кћи̑

кћи̑

кћи̑ (српски, lat. kćȋ)[уреди]

Именица[уреди]

кћи̑, ж

Облици:

  1. кћи, кће̏ри [1]

Примери:

  1. При̏јатељ га Сре́мац пи̑та и̏ма л вѝногра̄д, ка̑же не̑ма — нѐ дам кће̑р кад не̑маш вѝногра̄д, сиро̀ма си, ни́си га̏зда! Ђала [1]
  2. Ѝмао је си̑на и две̏ кће̏ри. Војка [1]
  3. Њу̑ ње̑не кће̏ри о̀да̄вно ко̀ру. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Итебеј Бачинци Мартонош Госпођинци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Падеј Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Арадац Шурјан Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Деска Батања Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. кће̏рин [1]


Синоними:

  1. ћерка [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 151, 154.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 156.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119, 359.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 143, 270.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 58, 60.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 47.

Напомене[уреди]