То̑ је не̏ко о̏пет од родби́не који но̏си ту леги̏ју, то́рбу не̏ку, и за то́рбу и̏ма ку̏делан ко́нац ду̏гачак, ту̑ је и́гла и ту̑ је зака̏чена за то́рбу. Избиште[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
